Notar

S Vikipedije, slobodne entsiklopedije

Ovaj chlanak ne navodi nijedan izvor. Poboljshajte ga dodavanjem referentsi ka pouzdanim izvorima. Sadrzhaj nepotkrepljen izvorima mozhe biti doveden u pitanje, a potom i izbrisan. Pretrazhi Google: "Notar" (vesti * novine * knjige * akademik * besplatne slike) * JSTOR Pretrazhi Google: "Notar" (vesti * novine * knjige * akademik * besplatne slike) * JSTOR (detaljnije o uklanjanju ovog shablona obaveshtenja)

Notar ili javni beleznik je stara pravnicka profesija cija je uloga da sve ugovore, sporazume i druge pismene beleske, overava i odgovara za njihovu zakonitost.

Sluzba notara uvedena je prvi put na nasim prostorima Zakonom o javnim beleznicima (notarima) iz 1930. godine. Godine 1944. ukidanjem ustavno-pravnog sistema Kraljevine Jugoslavije ova profesija nestaje u praksi, ukida se u zakonodavstvu i iskljucuje iz pravne teorije. Ulogu javnog zapisnicara preuzimaju, donekle, sudske pisarnice koje samo overavaju potpis ugovaraca u sporazumima, ne ulazeci u njihovu sustinu.

Raskidom sa komunistickom ideologijom i partijskom drzavom, u procesu uspostavljanja demokratskih pravnih sistema krajem 20. i pocetkom 21. veka notare su uvele: Slovenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Madarska.

Kvalitetnim javnim beleznistvom postize se nivo pravne bezbednosti i vladavine prava u raznim oblastima, a narocito onim u kojima su rizici, prevare i manipulacije cesti, na primer u prometu nepokretnostima, u postupku osnivanja privrednih drustava, verifikaciji clanskih prava, ili odlukama organa privrednih drustava.

Uvodenjem notara sudovi se rasterecuju od nekih postupaka ili evidencija na koje nepotrebno trose svoje resurse.

Smatra se da institucija javnog beleznika svoje poreklo ima u rimskom pravu. U III veku nase ere javio se javni sluzbenik pod nazivom tabellio. Njegov zadatak je proizasao iz potrebe stanovnika istocnih provincija Rimskog carstva da svojim sporazumima i izjavama volje, kojim je ostvarivan pravni promet u tim provincijama, obezbede zastitu rimskog prava. U ovom cilju tabellio je sastavljao pismeni dokument koji je zatim bio, u pocetku usmeno, prezentovan u skladu sa rimskim pravom propisanom formom za nastanak obaveza. Od tog momenta, tokom srednjeg veka, pa do danasnjih dana, uloga i znacaj javnog beleznika u evropskim i vanevropskim drzavama je rastao.

Javni beleznik ispunjava svoju funkciju pruzajuci pravnu pomoc privatnim licima (fizickim i pravnim) u kreiranju njihovih privatnih pravnih odnosa.

Najznacajnija delatnost javnog beleznika sastoji se u sastavljanju dokumenta u vidu beleznickog akta (zapis javnog beleznika). U zemljama koje poznaju ustanovu javnog beleznika zahtev forme beleznickog akta predstavlja najstrozi zahtev u pogledu forme pravnog posla ili izjave volje, koji istovremeno zamenjuje i pismenu formu i formu potvrdivanja (overe) potpisa stranaka.

Sastavljanje beleznickog akta sastoji se iz nekoliko faza. Najpre, razgovor javnog beleznika sa strankama, u kom razgovoru je, sa jedne strane, zadatak javnog beleznika da se upozna i po potrebi pronade pravu nameru i volju stranaka, a sa druge strane, da strankama pruzi obavestenja o pravnim posledicama i drugim relevantnim okolnostima nameravanog pravnog posla ili izjave volje. Tokom razgovora javni beleznik je duzan da strankama pruzi kvalifikovan i nepristrasan savet koji se odnosi na sve aspekte pravnog posla u pitanju. Ovo je obavezan element forme beleznickog akta i zato javni beleznik mora da ima odgovarajucu pravnu strucnu spremu.

Zatim, beleznik sastavlja nacrt beleznickog akta i upoznaje stranke sa njim. Kada se saglase sa nacrtom stranke potpisuju akt u prisustvu javnog beleznika, koji se prethodno uverio u pogledu njihovog identiteta na osnovu odgovarajucih dokumenata, i koji zatim i sam potpisuje akt i na isti stavlja svoj pecat. Akt pri cijem sastavljanju su postovana proceduralna pravila i koji je javni beleznik sastavio u okviru svojih ovlascenja predstavlja javnu ispravu, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.

Javni beleznik ima obavezu da dugotrajno cuva u svojoj arhivi beleznicki akt koji je sastavio. On je duzan da na zahtev ovlascenog lica, beleznicke komore ili suda izda izvornik ili overeni prepis beleznickog akta.

U poslednje vreme od posebnog je interesa uloga javnog beleznika kao posrednika, izmiritelja i arbitra. Kao nezavisan i pravno obrazovan posrednik javni beleznik je izuzetno pogodan za vansudsko resavanje sporova. Funkciju posredovanja i mirenja javni beleznik vrsi po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu stranaka. Funkciju arbitra javni beleznik vrsi na osnovu saglasnosti stranaka, koja moze biti izrazena vec prilikom sacinjavanja beleznickog akta (ugovora), u vidu arbitrazne klauzule.

Beleznicki akt moze imati karakter izvrsne isprave podobne za prinudno izvrsenje u sudskom izvrsnom postupku. To ce biti u slucaju kada je u pitanju beleznicki akt koji sadrzi obavezu na cinjenje ili necinjenje, kada su u pitanju prava kojima stranke mogu slobodno da raspolazu i kada su se stranke izricito saglasile sa neposrednim izvrsenjem beleznickog akta.

U mnogim pravnim sistemima propisana je posebna uloga javnog beleznika u fazi neposrednog ostvarivanja pravnog prometa. Tako, cesto je propisano da se prijave odredenim javnim registrima mogu podneti samo ukoliko su potvrdene od strane javnog beleznika, bez obzira da li je propisano da i sam akt, koji je predmet prijave, sacinjava javni beleznik ili to nije slucaj.

Pored pravno obavezujucih izjava javni beleznik ovlascen je da belezi i cinjenice od znacaja za pravni promet. U pitanju su cinjenice koje opaza u spoljnom svetu, dok pravni zakljucci i procene ne mogu biti predmet belezenja. Ovde u obzir dolazi i prisustvo javnog beleznika na sednicama skupstina i dragih organa upravljanja privrednih drustava i u vezi s tim overavanje zapisnika i odluka donetih od strane organa privrednog drustva.

Javni beleznik je nadlezan za sluzbenu potvrdu potpisa na odredenim dokumentima. Ovde javni beleznik proverava identitet stranke i na pismenu potvrduje da je stranka pred njim potpisala odredeni dokument, odnosno potpis na istom priznala za svoj.

Niz je potvrda koje izdaju javni beleznici: potvrde koje se odnose na same beleznicke akte (o datumu, mestu i slicno), potvrde da je odredeno lice u zivotu, da je dat otkaz, opomena, ponuda, razne licne potvrde, potvrde da je odredeno lice ovlasceno za zastupanje preduzeca i slicno.

Uobicajeno je da se protesti menica i cekova vrse pred javnim beleznikom.

Javni beleznik ima duznost da cuva poverene isprave, novac i hartije od vrednosti, ponekad sa zadatkom da ih preda odredenom licu prema nalogu stranke.

Pored ovoga javni beleznici obavljaju i odredene poslove po nalogu suda. Tu je prvenstveno predstavljanje poslovno nesposobnih i odsutnih lica, upravljanje nepodeljenom imovinom koja cini ostavinsku masu tokom ostavinskog postupka, popis imovine koja spada u ostavinu, odgovarajuce ucesce u postupku fizicke deobe i sudske javne prodaje i drugo.

Sve funkcije javnog beleznika u savremenim pravnim sistemima, koje proizilaze iz napred navedenih zadataka koje javni beleznici obavljaju, mogu se grubo svrstati u tri kategorije:

• zastita interesa stranaka,
• ubrzanje pravnog prometa i
• olaksanje rada pravosudu.

Forma beleznickog akta je najstroza propisana forma u pravnim sistemima koji poznaju ovu ustanovu, a najstroza i najstabilnija forma predstavlja preventivu od disbalansa koji se moze javiti usled razlicitih nivoa znanja i pravne kulture i razlicite finansijske snage stranaka.

U fazi beleznickog razgovora sa strankama, javni beleznik obavlja socijalnu funkciju jer svojom nepristrasnoscu osigurava da sustina pravnog posla medu strankama bude postavljena pravicno, uz jednako uvazavanje njihovih cesto suprotstavljenih interesa. Javni beleznik je obavezan da pre sastavljanja nacrta beleznickog akta obavi sa strankama razgovor. Tokom tog razgovora javni beleznik je duzan da strankama pruzi sve potrebne savete. Ovi saveti su od posebnog znacaja jer su dati od nepristrasnog, materijalno nezainteresovanog i strucnog lica. Javni beleznik u ovom smislu ima duznost da u cilju obezbedenja pravicnih odnosa zastiti slabiju stranku, cime se ostvaruje jedno od osnovnih nacela dvostrano-teretnih obligacija: ekvivalentnost uzajamnih davanja.

Tokom razgovora, koji prethodi sastavljanju nacrta beleznickog akta, javni beleznik ce, pored toga sto ce otkriti namere i pravu volju stranaka, pokusati da usaglasi, a po potrebi i izmiri suprotstavljene interese i da nade resenja odgovarajuca svim ucesnicima u pravnom poslu. Pri tome on je duzan da jednako i nepristrasno vodi racuna o interesima svake stranke, pri cemu je jasno da ce po samoj prirodi stvari vecu korist ostvariti ona strana koja manje poznaje pravo i koja je slabije upoznata sa pravnim dejstvima radnje koju je namerna da preduzme pred javnim beleznikom.

Dokument snabdeven pecatom i potpisom javnog beleznika, kao javna isprava, ne samo da prenosi teret dokazivanja na onoga koji tvrdi drugacije od tog dokumenta, nego isti ima izvanrednu dokaznu snagu i nije ga lako osporiti. Zbog toga notarske isprave pruzaju visok stepen zastite strani koja se na iste poziva.

Brzina kojom se roba obrne, odnosno brzina kojom se izvrse usluge u danasnje vreme predstavlja jedno od osnovnih merila uspesnosti svakog privrednog subjekta. Brzina ekonomskog prometa u direktnoj je funkciji brzine kojom se odvija pravni promet. Zbog toga je danas snazno izrazen interes da se ubrza pravni promet u svim onim oblastima koje su blisko vezane sa funkcionisanjem trzista roba, usluga i kapitala.

Funkcija javnog beleznika u ovoj oblasti dolazi do izrazaja kada se ima u vidu relativna jednostavnost procedure. Uobicajeno je da strane u jednom ugovornom odnosu prvo samostalno obave jedan ili vise prethodnih razgovora ili dogovora, zatim odu kod advokata radi sastavljanja ugovora i na kraju isti ugovor overavaju kod suda. Ucesce javnog beleznika omogucava da se sva tri napred navedena segmenta ostvare istovremeno i na jednom mestu - u kancelariji javnog beleznika. Ovo svakako ne samo da olaksava i pojednostavljuje proceduru, nego je i u znatnoj meri ubrzava.

Posebno je u funkciji ubrzanja pravnog prometa izvrsni beleznicki akt, odnosno akt sastavljen od strane javnog beleznika koji ima snagu izvrsnog naslova u sudskom izvrsnom postupku. Javni beleznici u vecini zemalja su ovlasceni da sastavljaju ovakve akte pod uslovom da se duznik, u tom aktu, dobrovoljno podvrgao neposrednom izvrsenju (drugi uslovi navedeni su napred). Na ovaj nacin stranke u jednom ugovornom odnosu mogu vec prilikom zakljucenja ugovora kod javnog beleznika prihvatiti i neposredno izvrsenje tog ugovora, bez prethodnog sudskog postupka. Jasno je da ovo u znacajnoj meri utice na ubrzanje pravnog prometa. Ova forma je prvenstveno bila koriscena kod bankarskih zajmova, ali danas ima sve siru primenu i na druge vrste obaveza.

I druge osobine beleznickog akta, kao sto su jasnost medusobnih obaveza stranaka, njihova uravnotezenost, pouzdanost u pogledu njihovog sadrzaja, obezbedenje odgovarajucih dokaza u pogledu preduzete pravne transakcije i tako dalje, olaksavaju i time ubrzavaju pravni promet.

Javni beleznici olaksavaju rad sudovima na nekoliko nacina:

• predupredenjem sudskih sporova
• uticajem na uproscenje sudskog postupka u slucajevima kada do istog dode
• saradnjom sa sudovima i preuzimanjem na sebe dela sudske funkcije

Tokom razgovora koji prethodi izradi nacrta beleznickog akta javni beleznik raspravlja sporna pitanja u detalje i nastoji da se postigne razuman sporazum zainteresovanih strana sa uravnotezenjem kontradiktornih interesa. Kao nepristrasni savetnik javni beleznik je obavezan da pronade neophodnu ravnotezu i da objasni svakoj strani karakter i obim primljenih pravnih obaveza i snagu predlozene pravne saglasnosti. To je od odlucujuceg znacaja da bi se predupredili sudski sporovi koji cesto proisticu iz neblagovremenih, nepotpunih ili nejasnih akata. Javni beleznik je takode u prilici da vrsi usaglasavanje privatnih interesa stranaka i javnog interesa izrazenog zakonom sto je takode na liniji izbegavanja mogucih sporova. U savremenim pravnim sistemima sve vise dolazi do izrazaja funkcija javnog beleznika kao posrednika medu stranama, koji kao nosilac javnih ovlascenja nepristrasnim posredovanjem i mirenjem doprinosi prevazilazenju konfliktnih situacija. Sve to omogucava da se potpuno otkloni ili u znatnoj meri umanji rizik nastajanja sporova sa angazovanjem suda radi njihovog resavanja. Ova preventivna funkcija danas sve vise postaje faktor stabilnosti i harmonicnih odnosa medu gradanima.

Svojom snagom beleznicki akt, upotrebljen u sudskom postupku, olaksava dokazivanje jer predstavlja nesumnjiv dokaz saglasnosti izmedu stranaka i nesumnjiv dokaz o datumu nastanka prava i obaveza. Kontrola ostvarena od strane javnog beleznika oslobada sud od nekih prethodnih provera. Javni beleznik je duzan da cuva kako sam beleznicki akt, tako i dokaze o celoj operaciji u internoj evidenciji i isto moze da posluzi na sudu (identitet, doba starosti, uverenje notara o ugovornoj ili testamentalnoj sposobnosti, vreme, mesto i druge okolnosti). Dakle, pored obezbedenja dokaza, sto je jedan od ciljeva propisane forme beleznickog akta, obezbeduje se lak pristup dokazima i njihovo lako i nesmetano izvodenje tokom sudskog postupka.

Saradnju sa sudom javni beleznik ostvaruje narocito kroz sudske postupke gde se on javlja kao predstavnik poslovno nesposobnih ili odsutnih lica po nalogu ili na zahtev suda. Pojedine svoje delatnosti javni beleznik vrsi pod nadzorom suda, kao sto je: sastavljanje popisa imovine, podela imovine na osnovu saglasnosti ili bez saglasnosti stranaka u sudskom postupku, javna prodaja u sudskom postupku, javna prodaja ili prodaja nepokretnosti na osnovu slobodne saglasnosti ili prodaja izmedu vise poslovno nesposobnih lica.

Danas je javni beleznik postao centralna figura u brakorazvodnim parnicama u mnogim evropskim zemljama. On sacinjava popis imovine, akt o podeli imovine, sporazum o likvidaciji i sve predaje sudu sa tuzbom za razvod braka.

Preuzeto iz ,,https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Notar&oldid=29289567"

Kategorije:

• Zanimanja
• Notarsko pravo
• Pravnichke profesije

Sakrivene kategorije:

• Chlantsi kojima nedostaju izvori
• Svi chlantsi kojima nedostaju izvori
• Chlantsi sa BNE identifikatorima
• Chlantsi sa BNF identifikatorima
• Chlantsi sa BNFdata identifikatorima
• Chlantsi sa GND identifikatorima
• Chlantsi sa J9U identifikatorima
• Chlantsi sa LCCN identifikatorima
• Chlantsi sa NDL identifikatorima
• Chlantsi sa NKC identifikatorima
• Shablon:Podnozhje/na latinitsi