Smalltalk

S Vikipedije, slobodne entsiklopedije

Smalltalk
Smalltalk
Originalni naziv	Smalltalk
Izgovara se	smol tok
Model	objektno-orijentisani
Pojavio se	1972.
Autor(i)	Alan Kay, Dan Ingalls[1], Adele Goldberg[2], Ted Kaehler, Diana Merry, Scott Wallace, Peter Deutsch
Dizajner(i)	Alan Kay, Dan Ingalls, Adele Goldberg
Aktuelna verzija	2.6.2
Uticaji	Lisp, Simula, Logo, Sketchpad
Uticao na	Objective-C, Self, Java, PHP 5, Logtalk, Dylan, AppleScript, Lisaac, NewtonScript, Python, Ruby, Groovy, Scala, Perl 6, Common Lisp Objektni Sistem, Falcon, Io, Ioke, Fancy, Dart
Operativni sistemi	vise-platformski

Smalltalk je objektno-orijentisani^[3], dinamicki, reflektivni programski jezik. Jedan je od mnogih objektno-orijentisanih jezika baziranih na programskom jeziku Simula^[4]. Rezultat je visegodisnjeg proucavanja softvera koji je pogodan za pravljenje visoko-funkcionalne i interaktivne komunikacije sa operativnim sistemima personalnih racunara. Jedan njegov deo je stvoren za obrazovne svrhe, ali se uglavnom koristi za konstruktivno ucenje. Razvila ga je grupa istrazivaca iz kompanije Xerox PARC^[5] na celu sa Alan Kay-om.

Alan Kay je dizajnirao najranije verzije Smalltalk-a, veliki doprinos u dokumentaciji o Smalltalk-u dala je Adele Goldberg, dok je za njegovu implementaciju zasluzan Dan Ingalls. Prva verzija je napravljena 80-tih godina 20.veka i poznata je kao Smalltalk-71. Sa nastankom verzije Smalltalk-80 ovaj programski jezik je po prvi put publikovan. Ona se sastojala od dve podverzije. Prva podverzija Smalltalk-80 Version 1 ustupljena je nekolicini kompanija i univerziteta radi testiranja i implementacije jezika na njihovim platformama, dok je Smalltalk-80 Version 2 predstavljena kao finalna verzija dostupna siroj javnosti. Danas su u svetu programiranja popularne dve implementacije Smalltalk-a, Squeak i VisualWorks, zasnovane upravo na verziji Smalltalk-80.Squeak je open source implementacija izvedena iz Smalltalk-80 Version 1 pomocu Apple Smalltalk-a dok je VisualWorks izvedena iz Smalltalk-80 Version 2 pomocu Smalltalk-80 2.5 i ObjectWorks-a.^[6][7]

Znacajan napredak, koji je uticao na sva postojeca okruzenja Smalltalk-a, je upotreba dva veb okvira, Seaside i AIDA/Web.^[8][9] Koriscenjem ovih veb okvira pojednostavila se izgradnja slozenih aplikacija. Godine 1998, Smalltalk postaje ANSI-standardizovani jezik i dobija naziv ANSI Smalltalk.

Smalltalk je cist primer objektno-orijentisanog programiranja. Zbog svoje izricitosti po tom pitanju, uocavaju se bitne razlike u odnosu na mejnstrim predstavnike ove paradigme. On ne pravi razliku izmedu vrednosti primitivnih tipova(npr. boolean,int) i klasnih tipova. Svi primitivni tipovi podrzani ovim programskim jezikom predstavljaju objekte njima odgovarajucih klasa. Kao takvi u mogucnosti su da ravnopravno, putem poruka, komuniciraju sa instancama drugih klasa. S obzirom na takvo poimanje primitivnih tipova, programer ima mogucnost da, u okviru njima odgovarajucih klasa, vrsi izmene i dodaje odredene funkcionalnosti ili menja postojece. Posto su sve vrednosti u Smalltalk-u predstavljene objektima, klase su takode objekti. Svaka klasa je instanca neke metaklase, dok su sve metaklase instance klase Metaclass.

Refleksija je termin koji programeri koriste za programe koji imaju sposobnost da ispituju sopstvenu strukturu (npr. tip podataka ulaznih i izlaznih parametara). Prvenstveno je bila karakteristika interpretiranih jezika kao sto su Smalltalk i Lisp. Refleksija se zasniva na tzv. meta-modelu. Meta-model opisuje sam jezik i koristi se za obilazak, modifikaciju i ispitivanje objekata. Moze se koristiti za pronalazak svih instanci neke strukture podataka (npr. zadatak je naci sve instance klase Metod u meta-modelu). Smalltalk-80 ima potpuno reflektujuci sistem, koji je implementiran unutar samog Smalltalk-a. Klase i metodi koje definisu sistem Smalltalk-a su i sami za sebe objekti. Smalltalk kompilator prevodi izvorni kod objekta metoda koje su obicno instance klase CompiledMethod. Oni se dodaju u klase tako sto se cuvaju u recnik za metode klasa. Sistem se prosiruje pokretanjem Smalltalk-80 koda koji kreira ili definise klase i metode. Jedan deo klasne hijerarhije, koji definise same klase, moze da dodaje nove klase u sistem. Na ovaj nacin Smalltalk-80 sistem je "zivi" sistem, koji ima mogucnost prosirivanja tokom rada. S obzirom da su i same klase objekti, mozemo proveriti koje metode one implementiraju ili koja polja sadrze. Ovime se objekti mogu lako ispitati, kopirati i serijalizovati^[10] pomocu generickog koda koji se primenjuje na sve objekte u sistemu. Smalltalk-80 pruza mogucnost posmatranja stanja racunarskog sistema. U jezicima koji su izvedeni iz originalnog Smalltalk-80 moguce je aktivirati metod pomocu objekta cije se ime cuva u pseudo-promenljivi (jedna od sest rezervisanih reci) thisContext.

Mnoge stvari koje su u danasnjem programiranju podrazumevane, nastale su sa razvojem Smalltalk-a:

1. Prvi je programski jezik sa integrisanim razvojnim okruzenjem .
2. Jedan je od prvih programskih jezika sa grafickim okruzenjem koje omogucava komunikaciju pomocu misa.

Napravljen je tako da ne prekida rad programa usled neocekivanog ponasanja. Na primer, ukoliko se objektu posalje poruka koju on ne razume, debager nam nudi opciju da definisemo metod koji odgovara datoj poruci. Smalltalk sadrzi TDD alate koji su jos uvek jedni od najboljih u svetu programiranja.^[11] Takode, u Smalltalk-u je podrzana i 'Just in time' kompilacija.

Smalltalk u prevodu sa engleskog jezika znaci ' caskanje ' sto ilustruje njegovu jednostavnu sintaksu. Ovaj programski jezik ne sadrzi primitivne tipove (npr. int^[12] i boolean) kao ni kontrolne strukture (npr if, for i while petlja). Takode, ne podrzava ni staticke promenljive.

Poruke predstavljaju jednu od fundamentalnih konstrukcija u Smalltalk-u. U sledecem primeru prikazano je kako se poruke zapisuju:

Ovde 36 prima poruku dok je sqrt selektuje.Rezultat ovog izracunavanja moze da se dodeli nekoj promenljivoj:

Kada odredeni objekat primi poruku poziva se metod koji datoj poruci odgovara. U sledecem primeru definisemo metod ispisi koji odgovara ispisu jednostavne poruke:

Metod moze da sadrzi argumente i da vraca odredenu vrednost:

Stringovi u Smalltalk-u su reci izmedu navodnika (' i ').

Za uvodenje citata koristite duple navodnike.

Matematicke operacije su krajnje jednostavno definisane postavljanjem elemenata sa kojima se radi i pisanjem operatora kojim se vrsi operacija nad ta dva elementa izraza.

Moguce je koriscenje relacionih operatora i van petlji sto je retkost u danasnjim objektno-orijentisanim jezicima.

Nizovi se deklarisu pomocu znaka '#':

U Smalltalk-u postoje dva tipa promenljivih, klasne(instancne) i lokalne. Lokalne promenljive se deklarisu na sledeci nacin:

Vrednost ove promenljive, ukoliko se eksplicitno ne navede, je nil.

Moguce je i deklarisanje vise promenljivih odjednom:

U Smalltalk-u se za dodelu vrednosti koristi znak ':=':

Ovom naredbom je promenljivoj rec dodeljena vrednost 'zdravo'.

Kreiranje instance klase:

Obicno se novokreirani objekti dodeljuju promenljivama:

• Goldberg, Adele (1983). Smalltalk-80: The Interactive Programming Environment. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-11372-3.
• Adele Goldberg & Alan Kay, ur. (1976). Smalltalk-72 Instruction Manual (PDF). Palo Alto, California: Xerox Palo Alto Research Center. Pristupljeno 11. 11. 2011.
• Goldberg, Adele; Robson, David (1983). Smalltalk-80: The Language and its Implementation (PDF). Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-11371-6.
• Goldberg, Adele; Robson, David (1989). Smalltalk 80: The Language. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13688-3.
• Kay, Alan C. (mart 1993). ,,The Early History of Smalltalk" (PDF). ACM SIGPLAN Notices. ACM. 28 (3): 69--95. doi:10.1145/155360.155364.
• Glen Krasner, ur. (1983). Smalltalk-80: Bits of History, Words of Advice. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-11669-4.
• Nierstrasz, Oscar; Ducasse, Stephane; Pollet, Damien; Black, Andrew P. (2009--10-07). Squeak by Example. Kehrsatz, Switzerland: Square Bracket Associates. ISBN 978-3-9523341-0-2. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoc)
• Nierstrasz, Oscar; Ducasse, Stephane; Pollet, Damien; Black, Andrew P. (23. 2. 2010). Pharo by Example. Kehrsatz, Switzerland: Square Bracket Publishing. ISBN 978-3-9523341-4-0.
• Winston, Patrick Henry (3. 9. 1997). On to Smalltalk. MIT, USA: Addison Wesley. ISBN 978-0201498271.
• Brauer, Johannes (2015). Programming Smalltalk - Object-Orientation from the Beginning. Springer. ISBN 978-3-658-06823-3.
• ,,Special Issue on Smalltalk". BYTE. McGraw-Hill. 6 (8). avgust 1981. Pristupljeno 18. 10. 2013.
  • Goldberg, Adele (avgust 1981). ,,Introducing the Smalltalk-80 System". BYTE. McGraw-Hill. 6 (8). Pristupljeno 18. 10. 2013.
  • Ingalls, Dan (avgust 1981). ,,Design Principles Behind Smalltalk". BYTE. McGraw-Hill. 6 (8). Pristupljeno 11. 11. 2011.
  • Tesler, Larry (avgust 1981). ,,The Smalltalk Environment". BYTE. McGraw-Hill. 6 (8). Pristupljeno 2. 5. 2016.

• Zvanicni sajt GNU Smalltalk-a
• Dokumentacija za GNU Smalltalk
• Squeak Smalltalk (slobodan softver)

Preuzeto iz ,,https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Smalltalk&oldid=30337706"

Kategorije:

• Softver 1972.
• Programiranje
• Programski jezitsi bazirani na klasama
• Objektno-orijentisani programski jezitsi
• Dinamichki tipizirani programski jezitsi

Sakrivene kategorije:

• Stranitse s dupliranim argumentima kod poziva shablona
• Botovski naslovi
• Stranitse sa izvorima bez naslova
• Stranitse sa izvorima i URL-om bez naslova
• CS1 greshke: sukob URL--vikiveza
• CS1 greshke: datumi
• Chlantsi sa BNF identifikatorima
• Chlantsi sa BNFdata identifikatorima
• Chlantsi sa J9U identifikatorima
• Chlantsi sa LCCN identifikatorima
• Chlantsi sa SUDOC identifikatorima
• Shablon:Podnozhje/na latinitsi
• Shablon:Podnozhje/bez portala